Wednesday, November 02, 2011

David Albahari, susret

















(botanical garden, brooklyn, tuesday, pay what you wish, shortly before sunset)


prvo su se srela naša deca

njegov sin je, pun entuzijazma,
zagrlio mog sina
koji nije bio naročito oduševljen
jer se baš zabavljao šutirajući lišće

how old is he

ne ne nismo rusi

oh, pa moji roditelji su iz sarajeva
i još govore na jeziku detinjstva

blizak rodjak je bio neko mudo kod tita

i ja sam pisac
mada pišem religiozno štivo

ali ipak
sam jednom
šale radi
doneo jednu knjigu
imenjaka
da pokažem
kako me štampaju na ćirilici

naši sinovi
dele
plavu lizalicu

ima tu jedan hram
na 770 istern parkvej
kad dodje sudnji dan
ima da odleti pravo u jerusalim

I know it sounds crazy


u tom iz ružičnjaka izlazi moja sestra

nikad nećeš pogoditi kako se zove ovaj čovek