9.17
Mirno je ovde.
Ništa se ne pomiče.
Mada čuje se buka sa ulice.
I neki zvižduk.
Otkud zvižduk ovde.
Pitam se.
Dok čekam.
Pomalo sam umoram.
I spava mi se.
Legao bih. I zaspao.
Baš sada.
Ali ne mogu.
Jer čekam.
Dugo već ne znam da li treba.
Ali i dalje to radim.
Mnogo je tišine bilo.
I možda zato čekam.
Možda zato mislim da ne bi trebalo da čekam.
Možda sam zato umoran.
A jako sam umoran.
Možda da ipak legnem.
Da odmorim.
Možda i da prespavam.
Sutra je novi dan.
Sutra će biti bolje.
Biće lakše.
Biće dosta lakše.
posted by ::DADA b - c y c l i s t s @ 9:54 PM
<< Home