duže od minute
prosto je neverovatno da se meni nešto slično desilo na mom putu za posao ovog jutra. išao sam ustaljenom rutom, 35-om ulicom, i na samom prelazu 35 avenije video sam da mladi portorikanac u nekih svojih 20+ godina prelazi ulicu. nije me brinulo. i tada sam video, neposredno nakon što je kročio na trotoar, da se ustvari kreće prema meni. kada se približio, pitao me je da li imam upaljač. nasmešio sam se krajnje ljubazno, prišao mu stavljajući ruku u džep ne bih li pronašao to što traži, i kad sam se dovoljno približio, koliko god snažno sam mogao u tom trenutku, zaleteo sam nogu pravo ka njemu i zveknuo ga kolenom direktno u jaja. mladić se presavio brzinom svetlosti gonjen nešnosljivim bolom u mošnicama, i za tren sam mogao da vidim njegovo prestravljeno lice. kada je dostigao svoj najniži položaj, iskoristio sam ponovo moje koleno i zveknuo ga ovog puta koliko god sam mogao jace po sred lica, a kad se ispravio, potpuno sinhrono sam potegao lakat i ponovo ga lupio po sred face, ovog puta sa strane, otprilike u nivou levog obraza. mogao sam da vidim kako mu usna puca pre nego je dotakao beton. tada sam video kako mi se trkom približavaju trojica tipova, rekao bih takodje portorikanaca, mada jedan od njih nešto tamnije boje kože. prvi je skočio pravo na mene, ispruženom nogom u letu, i pre nego što sam uspeo da reagujem osetio sam tup bol u stomaku. tada sam osetio još jedan uradac pravo u predelu bubrega, ali me to nije omelo da liku koji je bio ispred mene glavom razvalim nosinu. i onda je došao taj udarac po sred vrata, koji me je naterao, nekako krajnje suptilno, da se spustim na kolena, i odatle pravo na asfalt. tu me je dočekao pravi rafal radničkih čizmi, u stomak, lice, mošnice, bubrege... refleksno sam dohvatio nogu jednog od likova u ugrizao ga koliko god snažnije sam mogao. čuo sam jauk, i nisam popustao stisak. grčevito sam se držao te noge. čuo sam odjednom mnoštvo španskih reči, i to je bilo poslednje što sam čuo pre nego sam osetio snažan udarac djona po slepočnici, zatim uradac druge slepočnice o hladan asfalt, i toplotu koja se razlila. na tren sam izgubio svest, onda opet kroz maglu video siluete udarača, i onda počeo da ne vidim ništa. ležao sam na sred puta bespomičan i nemoćan, a u stvari mi je jako jako milo bilo.
posted by ::DADA b - c y c l i s t s @ 2:31 PM
<< Home