minuta
jutros sam u metrou videla prosidbu. čovek i žena, pošli na posao. stariji ljudi, preko šezdeset godina. stajali su u uglu, na kraju vagona, on je zaklonio i izvadio prsten (u tom trenutku, ja samo pretpostavljam šta se dešava). ona je prebledela (sad sam sigurna šta se dešava) i možda bi se i onesvestila da je imala gde (okruženje napakovano u razmeri 20 ljudi na m2). a bilo joj je pomalo i neprijatno. njemu nije bilo neprijatno i bio je veoma uzbudjen. ja, a mislim i ostali koju su posvedočili ovom trenutku, sam se pretvarala da ne vidim ništa. a u stvari mi je jako jako milo bilo.
posted by ::DADA b - c y c l i s t s @ 11:12 AM
<< Home