Kad komadi luka udare srebro
bila je preduga nedelja. preduga i teška. kraj jednog napornog meseca. bolela me je glava dugo. i često. te nedelje nisam bio kući. i uzak mi je bio raspon misli. bio sam nervozan. tanja me je zvala često. i pisala je. a ja volim kad ona piše. i slavica je zvala. i ostavila poruku. i bilo mi je drago. jako mi je to bilo drago. i vozio sam dalje. nisam imao izbora. kao padobranac diverzant na tuđoj teritoriji. bez odstupnice. ili preživiš ili ne. i vraćao sam se pozajmljenim kolima sa još jednog neuspeha. i vejao je sneg, jedva se videlo i kolona se jedva kretala i kola su mi se ugasila. stajao sam kraj puta neko vreme. i gasila su se još par puta usput. i ja sam pomislio da je saturn možda sjahao, ali da je neko mnogo gori uzjahao i da će ovo da traje. i nekako sam stigao do alekse. pitao me je da li sam za biru. ili možda nešto ljuto. rekao sam može prvo ljuto, a onda pivo. aleksa je nasuo. aleksandra je rekla da će me sada učiti kako se ispravno jede banjalučki ćevap. čačkalicom. iz kuhinje je dopirao baš taj miris. gledao sam aleksu kako se nadneo svojim ogromnim telom nad dve glavice crnog luka. spretno ih je očistio i aleksandra je uredno pokupila ljuspe u plastičnu kesu. delovali su jako skladno. aleksa je nešto pričao, ali ja ga više nisam čuo. pijuckao sam rakiju i gledao kako svojim ručerdama malim nožem polovi glavice crnog luka na maloj drvenoj dasci, a onda svaku ponaosob secka na komade. spretno i sitno. i vrlo vrlo polako. onda ih nožem odgurne sa daske, i ti komadi luka polete i završe razbacani u srebrnastoj metalnoj činiji. i neka mi iznenadna radost prostrujala telom, i pomislio sam - bože, kako sam ja srećan čovek.
posted by ::DADA b - c y c l i s t s @ 5:47 PM
<< Home