Saturday, August 22, 2009

врати ми мојих десет банки




















ваљушци од старог хлеба
у жутој вангли мешени
велики кревет од сламе
тањир супе
пун пунцити узвишен
радио са подеоцима
београд варшава титоград
слушамо помно водостај
као да је вукодраж амазон
а не поток
средом село весело
недељом весело вече
печурке
у радојевом воћу
у шуми
хватамо голом руком
даждевњака
прежемо у фијакер
бисера и делију
једном се бисер откачио
и побегао скроз до тулара
радимо свако јутро чучњеве
види како су процветале
зевалице
идемо на вашар
све паре спискамо на зврчак
ништа не добијемо
ником не говоримо
играмо карте

таблиће
учимо сабирање
пре тога навучемо сто на врата
да нас не ометају
украдену цигарету
криомице делимо
имамо пет и педесет и пет година

плетемо чарапе
и онда их исплетене
савијемо у клупче
кидамо пелцере у амбуланти
идемо на контролу
јер су се они лепи црвени
сасушили у аутобусу

оно тамо што се види
иза оних бреза
то су њиве мога оца
тамо сам се чак родила
а овде сам дошла вијек да вјекујем


хајде баба
седи на авион
па дођи код мене
понеси ми слатко од лубендиња

`еј бела бела

доћи ће по бабу други авион до тада