Thursday, November 12, 2009

frida


















stoji ispred zgrade
kao da nekog čeka
gleda niz ulicu
ima oko pedeset godina
sluša muziku glasno
uvek na sebi ima zlatne niti
priča brzo
kaže jednu rečenicu i odmah
se nasmeje
da otera nervozu
pogledom luta
podseća na jednu iz mog detinjstva
koja je imala rošavo lice
i tonu pudera na njemu
i bila isto veoma nervozna
kada bi se
malo duže u nju zagledali
srećemo se u samoposluzi
na stalaži kod sireva
pita kako se zovem
kaže da je iz gvajane
uzbuđena je sto znam
gde je gvajana
nabraja sve jugoslovenske republike
ruke su joj islikane kanom
ovde ljudi malo znaju geografiju
a geografija je lepa
sva ta imena i linije
na koje nećemo stići
nekome su dom