David Albahari, susret
(botanical garden, brooklyn, tuesday, pay what you wish, shortly before sunset)
prvo su se srela naša deca
njegov sin je, pun entuzijazma,
zagrlio mog sina
koji nije bio naročito oduševljen
jer se baš zabavljao šutirajući lišće
how old is he
ne ne nismo rusi
oh, pa moji roditelji su iz sarajeva
i još govore na jeziku detinjstva
blizak rodjak je bio neko mudo kod tita
i ja sam pisac
mada pišem religiozno štivo
ali ipak
sam jednom
šale radi
doneo jednu knjigu
imenjaka
da pokažem
kako me štampaju na ćirilici
naši sinovi
dele
plavu lizalicu
ima tu jedan hram
na 770 istern parkvej
kad dodje sudnji dan
ima da odleti pravo u jerusalim
I know it sounds crazy
u tom iz ružičnjaka izlazi moja sestra
nikad nećeš pogoditi kako se zove ovaj čovek
<< Home