Monday, July 27, 2015

harms ne spava popodne

baš negde oko četiri
izađosmo
na ulicu

(kroz baštu jer tuda je cvetnije)

moja deca i ja

usput predasmo
prijavu za garažno mesto u zgradi

malo smo se vukli

tako uvek usklađujemo
kućni ritam
sa ritmom ulice
mada razlika nije velika
jer ulica je stambena
i jednosmerna
ali ipak
treba par minuta da uhvatimo korak

zaputismo se u biblioteku
čitavih sedam semafora ispred nas
ali deca ubrzaše baš u trenutku kad sam pomislila da eto možemo u biblioteku i neki drugi dan

stigosmo pred zatvaranje
taman da zgrabimo dve knjige o spajdermenu
sa police
nivo čitanja dva
(to je kad još uvek ima više slika nego teksta)

malo smo zakrčili ulaz/izlaz
osoblje se obradova kad konačno izađosmo van zgrade

dan je baš lep
reče dete koje pomalo čita

na glavnoj ulici ljudi i ljudi

u dva skoka nadjosmo se pred velikim izlogom prodavnice parfema

dete koje pomalo čita spazi spajdermena (sad je u toj fazi)

i pošto poto hoće kovčežić
(nema pojma šta je unutra a i nije od važnosti)

dete koje ne čita gura kolica uporno

ima grivnu na glavi i svi ga pozdravljaju
on još uvek ne zna kakva je prednost imati takvu grivnu

prodavac nas sluša i pita

vi go vo ri te srp ski

dada

ja sam iz bangladeša
(ka že na srp skom)

imao sam
drugaricu nadu
štrikala je po ceo dan

i nikog se nije plašila

kod nje nije bilo cile mile

nada
nada je bila muško