harms ne spava popodne
baš negde oko četiriizađosmo
na ulicu
(kroz baštu jer tuda je cvetnije)
moja deca i ja
usput predasmo
prijavu za garažno mesto u zgradi
malo smo se vukli
tako uvek usklađujemo
kućni ritam
sa ritmom ulice
mada razlika nije velika
jer ulica je stambena
i jednosmerna
ali ipak
treba par minuta da uhvatimo korak
zaputismo se u biblioteku
čitavih sedam semafora ispred nas
ali deca ubrzaše baš u trenutku kad sam pomislila da eto možemo u biblioteku i neki drugi dan
stigosmo pred zatvaranje
taman da zgrabimo dve knjige o spajdermenu
sa police
nivo čitanja dva
(to je kad još uvek ima više slika nego teksta)
malo smo zakrčili ulaz/izlaz
osoblje se obradova kad konačno izađosmo van zgrade
dan je baš lep
reče dete koje pomalo čita
na glavnoj ulici ljudi i ljudi
u dva skoka nadjosmo se pred velikim izlogom prodavnice parfema
dete koje pomalo čita spazi spajdermena (sad je u toj fazi)
i pošto poto hoće kovčežić
(nema pojma šta je unutra a i nije od važnosti)
dete koje ne čita gura kolica uporno
ima grivnu na glavi i svi ga pozdravljaju
on još uvek ne zna kakva je prednost imati takvu grivnu
prodavac nas sluša i pita
vi go vo ri te srp ski
dada
ja sam iz bangladeša
(ka že na srp skom)
imao sam
drugaricu nadu
štrikala je po ceo dan
i nikog se nije plašila
kod nje nije bilo cile mile
nada
nada je bila muško
<< Home