O ravnoteži
Sad već svi znaju da je opasno gutati kamenje.Jedan moj prijatelj je čak smislio ovakav izraz: "Kaguo", sto znači: "Kamenje gut ati - opasno".
I dobro je uradio. Kaguo se lako pamti i kad zatreba, odmah ga se setiš.
A radio je taj moj prijatelj kao lozač parne lokomotive. Ili je putovao na liniji za sever, ili u Moskvu.
Zvao se Nikolaj Ivanovič Serpuhov, pušio je cigarete "Raketa", paklica 35 kopejki, i uvek govorio da od njih manje kaslje nego od onih za pet rubalja, od kojih se, kako kaže, uvek gušio.
I evo dosp eo jednom Nikolaj Ivanovič u hotel "Evropa", u restoran. Sedi Nikolaj Ivanovič za stolom, a za
susednim stočićem sede stranci i žderu jabuke.
I eto bas tad Nikolaj Ivanovič i reče sebi:"Zanimljivo", reče sebi Nikolaj Ivanovič, "sto ti je čovek".
Samo sto to reče sebi, kad pred njega izadje, vrag bi ga znao odakle, vila i kaže: " Šta ti treba, dobri čoveče?"
U restoranu, naravno, dolazi do komešanja, kao čude se odakle se pojavila o va nepoznata dama. Čak i stranci prestadoše da žderu svoje jabuke.
A i sam Nikolaj Ivanovič se na smrt prepao, pa kaze tek onako, samo da je se otkači: "Izvinite", kaže,"baš mi ništa posebno ne treba".
"Niste me razumeli", kaže nepoznata dama," ja sam ono što se zove vila. Za jedan trenutak mogu da sredim sve što poželite".
Ali Nikolaj Ivanovič vidi kako nekakav gradjanin u sivom odelu pažljivo osluškuje njihov razgovor. A metr d'otel trči kroz otvorena vrata, i za njim nekakav tip s cigaretom u ustima.
"Dodjavola!", misli Nikolaj Ivanovič, "sta se ovo dogadja".
A ono stvarno, ne zna šta se dogadja. Metr d'otel skače po stolovima, stranci savijaju tepihe u rolnu i uopšte, vrag bi ga znao! Ko šta ume, to i radi!
Istrčao Nikolaj Ivanovič na ulicu, čak ni kapu iz garderobe nije uzeo, istrčao na ulicu Lasala i rekao sebi: "Ka Gu O! Kamenje gutati - opasno! I čega, čega sve nema na ovome svetu!"
A kada je došao kuci, Nikolaj Ivanovič reče svojoj ženi: "Nemojte se plašiti, Jekatarina Petrovna, i nemojte se sekirati. Ali da znate da sam neuravnotežen. I greška je sve u svemu za nekakav kilogram i po na celu vaseljenu, pa ipak je čudesno, Jekatarina Petrovna, apsolutno čudesno!"
Danil Harms
18. septembar 1934.
poslala g. jednog kišnog četrvtka